Posvećenost i neizmerna radoznalost

Radi u našem dnevnom listu već skoro četiri decenije. Prema njenom sopstvenom iskazu, ta činjenica je oblikovala njen život i ušla u sve pore njene svakodnevnice. Otkad je njena uloga i moć pri odlučivanju porasla, pravljenje novina u potpunosti određuje njen dnevni raspored. Prepodne telefonske konsultacije, orijentacija, radni sastanci. Ranopopodnevni operativni sastanak, odnosno radni sastanak sa urednicima, dogovor o novinskom sadržaju za naredni dan. U popodnevnim i ranim večernjim satima praćenje dešavanja, zatim pregled, provera i ispravljanje pripremljene verzije sutrašnjeg lista, koordinacija sa lektorima i grafičkim dizajnerima, kao i završna obrada. Marta Varju, vršilac dužnosti glavnog urednika „Mađar soa”, dobila je nagradu za životno delo na proslavi osamdesete godišnjice našeg lista. Pogotovo nekoliko poslednjih godina, ali i one ranije tokom tvoje karijere, obeležile su brojne nagrade. Dobila si, odnosno dnevni list „Mađar so” je dobio domaća priznanja, kao i priznanja iz matice. Dobila si i nagradu za životno delo na proslavi 80. godišnjice dnevnog lista. Koja je za tebe najdraža i zašto? – Nekako je čoveku poslednja uvek najdraža. Nagrada za životno delo je i dalje nagrada za životno delo i za mene je veliko priznanje. Verujem da je to priznanje ne samo mom radu u svojstvu glavnog urednika, već i mom novinarskom radu. Bila sam veoma dirnuta, pogotovo što sam ga dobila na 80. rođendan, a i sama skoro mogu da proslavim jedan jubilej, sledećeg leta će biti 40 godina kako sam u redakciji. Naravno, važne su i ostale nagrade. Dobila sam novinarsku nagradu 1996. godine, posle 11 godina rada. Mislim da je ovo bila važna prekretnica u mojoj karijeri, mogu i tako da kažem da sam dobila priznanje da sam na dobrom putu i ​​nameru da nastavim dalje. „Mađar so” je imao 70 godina kada smo 2014. godine primili nagradu za Mađare u inostranstvu od mađarskog premijera Viktora Orbana. Postala sam glavna i odgovorna urednica 2011. godine, pa je to malkice bila i moja nagrada, jer kada sam postala glavna urednica, uređivanje „Mađar soa” je dobio jedan drugačiji pravac, po onome što je odredio Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, kao naš osnivač u svojoj medijskoj strategiji, počeo je da se pravi ne samo na mađarskom jeziku, već i u mađarskom duhu. Novine su bile namenjene onima za koje smo ih pisali, odnosno vojvođanskim Mađarima. Sledeće veliko priznanje bila je nagrada Pro Urbe od Kanjiže, mog rodnog grada. Biti „prorok“ u svojoj zemlji je posebno velika radost. Dobijanje zlatnog krsta za zasluge Mađarske 15. marta 2023. godine bilo je izuzetno dirljiv momenat za mene. Osećam da su i tada vrednovali rad cele moje karijere, očigledno je matična država prepoznala da govorimo za one zbog kojih smo tu, i to su i tamo shvatili. Sledeće priznanje bila je nagrada našeg novinarskog udruženja, takođe povodom 80. godišnjice postojanja redakcije. Svi smo zajedno zaslužni za ovo, svi smo se trudili koliko smo mogli. Godina je završena za mene najlepšom nagradom, nagradom za životno delo. Pre toga, nenadano nam je dodeljena i Novembarska povelja od grada Novog Sada. „Mađar so” je dnevni list sa sedištem u Novom Sadu, za koju sam se jako borila, i na kraju je Novi Sad prepoznao šta smo sve uradili za sam grad i cenio to.